STO DANA ANTINARODNE POLITIKE

Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) ističe da je u svojih prvih 100 dana vladavine buržoaska proimperijalistička Vlada vodila katastrofalnu politiku koja ugrožava najvitalnije interese radnog naroda Srbije.



Vlada i dalje nastavlja sa procesom pridruživanja Srbije tamnici naroda Evropskoj uniji koja je stvorena kako bi bogati bili još bogatiji a siromašni još siromašniji. Sa svojom listom, vladajuće partije u Srbiji, zajedno sa nekim opozicionim i onim koje deluju samo ta teritoriji Kosova i Metohije, učestvovale su na „izborima“ koje su u toj južnoj srpskoj pokrajini organizovale prištinske kvislinške vlasti u službi zapadnog imperijalizma. Iako je Kosovo pod okupacijom NATO, Vlada Srbije i dalje učestvuje u pregovorima sa proimperijalističkim režimom u Prištini. Učešćem na „izborima“ i pregovaranjem sa prištinskim kvislinzima Vlada faktički priznaje „nezavisnost“ Kosova na kojoj insistira zapadni imperijalizam zarad sprovođenja svojih ekspanzionističkih ciljeva. NKPJ zahteva momentalni prekid pregovora o pristupanju Srbije imperijalističkoj tamnici naroda EU i isto tako momentalni prekid pregovora i svih odnosa sa albanskim kvislinškim režimom u Prištini i njegovim pokroviteljima iz Vašingtona i Brisela. NKPJ traži momentalno povlačenja NATO okupatorskih trupa sa Kosova i Metohije i drugih delova Jugoslavije i Balkana.

Poslednji u nizu anti-narodnih poteza buržoaske Vlade je imenovanje Dušana Vujovića za ministra finansija. Odmah po izboru na tu funkciju, bivši ministar privrede je ponovio svoju grozomornu izjavu da se zalaže za smanjenje plata i penzija za 10 odsto. On se takođe zalaže i za povećanje cene električne energije. Smanjiti plate i penzije i povećati cenu struje u zemlji sa najnižim primanjima u Evropi i sa najnižom cenom rada u svetu doveo bi građane Srbije u potpuno neizdrživ položaj. Stoga NKPJ zahteva od buržoaske Vlade Srbije da odbaci suludu ideju ministra finansija Dušana Vujovića o smanjenju plata i penzija za 10 odsto i povećanju cene električne energije.

Skupština Srbije je nedavno usvojila još tri antinarodna i antiradnička zakona. Reč je o zakonima o privatizaciji, stečaju i medijima. Svaka privatizacija je pljačka, pa tako i svaki zakonski akt posvećen tom retrogradnom procesu omogućava tu pljačku. Novi zakon o privatizaciji ima za cilj da ubrza svojinsku transformaciju preostalih društvenih preduzeća u Srbiji. Ima za cilj da budzašto rasproda imovinu koju je decenijama stvarala radnička klasa Jugoslavije. Novousvojeni Zakon o privatizaciji je isto tako pljačkaški i štetan kao i onaj koji je donesen 2001. godine. Novi Zakon o stečajnom postupku je donesen kako bi se definitivno rasprodala ili ugasila preduzeća koja se nalaze u stečaju. Jedini i isključivi krivac za loše poslovanje tih preduzeća je buržoaska država koja nije ni htela ni zanala da upravlja njima. Neka od tih preduzeća su već bila privatizovana ali je taj proces poništen jer su ih kapitalistički vlasnici upropastili i opljačkali imovinu, ne poštujući čak ni ona zakonski regulisana kupoprodajna rešenja koja je propisala njima naklonjena buržoaska vlast. Medijski zakoni su doneti kako bi se omogućila privatizacija državne imovine poput Tanjuga i medijskih kuća koje su pod ingerencijom lokalne samouprave. Taj proces se vodi pod izgovorom „ da mediji ne mogu da budu slobodni ako su pod patronatom države“. Činjenica je da vladajuće buržaoske partije državne medije koriste za svoju propagandu. To je činila svaka buržaoska vlast, pa to isto danas čini i ova na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Međutim cilj privatizacije državnih medija nije njihova „demokratizacija“ već predaja vredne imovine, vlasništvo naroda Srbije u privatne ruke eksploatatora. Prelaskom državnih medija u ruke privatnika neće doći do njihove „demokratizacije i slobodnog izveštavanja“ već će ti mediji propagirati interese svojih vlasnika te će cenzura i autocenzura biti veoma prisutne kao što je slučaj u svim privatnim buržaskim medijima u Srbiji i inostranstvu. Zato NKPJ izričito zahteva ukidanje antinarodnih i antiradničkih zakona o privatizaciji, stečajnom postupku i medijima.

Zakon o radu koji je donet i pored protivljenja svih važnijih sindikalnih organizacija u zemlji u potpunosti obespravljuje i olakšva eksploataciju radnih ljudi u Srbiji. Donet je kako bi se buržoaskim poslodavcima smanjili „rashodi“, odnosno kako bi im se omogućilo sticanje većih profita kroz lakše otpuštanje i smanjenje finansijskih obaveza prema radnicima. Zakon je u potpunosti аntiradnički i donesen je na insistiranje i po nalogu stranih i domaćih kapitalističkih poslodavaca. NKPJ ističe da je generalni štrajk koji je organizovan protiv usvajanja Zakona o radu bio prvi ozbiljniji sindikalni i radnički protest u Srbiji od kontrarevolucionarnog petooktobarskog puča iz 2000. godine. Na žalost pokazalo se da generalni štrajk nije bio dovoljno snažan da zaustavi donošenje antiradničkog zakona. Praksa je pokazala da su potrebne znatno ozbiljnije pripreme za generalni štrajk i da njegovo sprovođenje mora da bude mnogo odlučnije nego što je to bio slučaj u julu. Takođe, usvajanje antiradničkog Zakona o radu je jasan pokazatelj da buržoaska vlada vodi računa samo o interesima kapitalističkih poslodavaca a ne radničke klase i da je bilo kakav „socijalni dijalog“ između buroaske države i poslodavaca sa jedne i radnih ljudi sa druge strane potpuno nemoguć. „Socijalni dijalog“ na kome buržuji insistiraju je samo bacanje prašine u oči sindikatima i radnicima. Stoga NKPJ traži momentalno ukidanje Zakona o radu i smenu ministra rada Aleksandra Vulina lažnog „borbenog levičara“ koji je najviše u javnosti promovisao taj antiradnički i antinarodni akt.

NKPJ ističe da je u prvih 100 dana svoje vladavine buržoaska pro-imperijalistička Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem pokazala nesposobnost da rukovodi državom, apsolutnu poslušnost prema zapadnom imperijalizmu i servilnost prema domaćim i stranim kapitalističkim eksploatatorima. Time je Vlada demonstrirala svoj antinarodni karakter zbog čega NKPJ traži da Vučićev kabinet odmah podnese ostavku. NKPJ naglašava da je parlamentarna buržoaska opozicija oličena u Demokratskoj stranci i Novoj demokratskoj stranci u istoj meri proimperijalistička poput aktuelne vladajuće koalicije i isto tako servilna prema interesima domaće i strane buržoazije i nikako, kao u ostalom ni bilo koja buržaoska stranka u Srbiji, ne može da bude alternativa niti izbor radnog naroda u odnosu na aktuelni Vučićev režim.

Građani Srbije koji žive od svoga rada jedino mogu da zaštite svoje interese i suprotstave se antiradničkim i antinarodnim merama buržoaske vlade formiranjem ujedinjenog izbornog fronta radnika, seljaka, studenata. nezaposlenih i poštene inteligencije a nikako glasanjem za bilo koju od postojećih buržoaskih partija u Srbiji. Istinska sloboda i pravda pak mogu se ostvariti tek ukidanjem eksploatatorskih kapitalističkih društvenih odnosa i stvaranjem socijalizma i komunističke perspektive.

Sekretarijat Nove komunističke partije Jugoslavije

Beograd,

11. avgust 2014. godine

Stop antinarodnim i antiradničkim merama!

Dole sa buržoaskom vladom!

Živela borba radničke klase Srbije protiv eksploatacije i imperijalizma!