BUDALASTA ZAMISAO BURŽOASKIH POSLODAVACA

Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) u potpunosti odbacuje budalastu zamisao Unije poslodavaca Srbije da se ukine plaćena pauza za ručak, topli obrok i nadoknada za prevoz zaposlenih do radnog mesta.



Bez obzira na očitu budalastost ovog predloga, sasvim je izvesno da srpski buržoaski poslodavci postaju sve drskiji i bahatiji. Razlog za tu drskost i bahatost je činjenica da buržoaski pro-imperijalistički režim u Srbiji otvoreno drži njihovu stranu i da im važećim propisima u potpunosti omogućava sticanje basnoslovnih profita eksploatacijom tuđeg rada. Očito je da antinarodni i antiradnički Zakon o radu donet prošle godine nije dovoljan drskoj i bahatoj buržujskoj kliki iz Unije poslodavaca Srbije, već da oni žele da ostvaruju još veće profite još više zakidajući radni narod.

Kao „argument“ za svoj budalasti zahtev da se ukinu plaćena pauza za ručak, topli obrok i naknada za prevoz, predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković iznosi tvrdnju da tako nešto ne postoji u Evropskoj uniji, odnosno da se radnici na posao voze „u svojim luksuznim automobilima i biciklima“ a da poslodavci ne plaćaju pauzu za ručak i topli obrok. Iznete tvrdnje Atanackovića predstavljaju najbezočnije laži ili po njega ponižavajući nedostatak adekvatnih informacija. U zemljama Evropske unije i drugim imperijalističkim državama radnici se na posao voze u autobusima koje je dužan da obezbedi poslodavac, i to bez obzira da li se fabrika ili firma nalazi u centru grada ili van njega. Tvrdnja da radnici u kapitalističkim zemljama voze luksuzne automobile je najbudalastija od svih izrečenih pa je ne vredi ni demantovati a što se tiče bicikla ako je to zaista efikasan, udoban i adekvatan način za odlazak i povratak sa posla preporučujemo Nebojši Atanackoviću da onda on koristi to sredstvo za odlazak na posao umesto što ga preporučuje radničkoj klasi. Kada je reč o pauzi za ručak ona je obavezna u kompanijama iz razvijenih kapitalističkih zemalja a većina njih ima i kantine u kojima se nudi hrana koja je jeftinija nego u restoranima ili objektima brze hrane. Naravno, kapitalistički poslodavci u Evropskoj uniji nisu ništa manje pohlepni od onih u Uniji poslodavaca Srbije pa tako „povlastice“ koje su nabrojane nisu plod „dobročinstva“ kapitalista već višedecenijske borbe proletarijata tih zemalja za svoja osnovna prava.

Odlučna borba protiv bezočnih zahteva parazitskih privatnih poslodavaca jedini je način da radni narod sačuva ono malo prava oz perioda socijalističke izgradnje koja mu još uvek nisu oduzeta i povrati ona koja su mu bezdušno oteta a koja mu pripadaju.

Sekretarijat Nove komunističke partije Jugoslavije

30. april 2014. godine