SAMIT NARODA AMERIKE, KARIBA I EVROPE

Predstavnici Nove komunističke partije Jugoslavije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije učestvovali su u radu Samita naroda Latinske Amerike, Kariba i Evrope koji je održan 10. i 11. juna u Briselu. Skup je ugostila belgijska organizacija „Inicijativa socijalističke Kube“.



Na samitu je učestvovalo preko 1.500 učesnika koji su predstavljali 346 organizacija iz 43 zemlje. Deleagaciju NKPJ-SKOJ je činilo 4 člana, Izvršni sekretar NKPJ drug Aleksandar Banjanac, Prvi sekretar SKOJ-a drug Aleksandar Đenić i članovi sekretarijata SKOJ-a Nađa Pavlica i Marko Šović koji je takođe i Prvi sekretar Studentskog fronta.

Prvog dana rada organizovan je miting na kom je učestvovalo više hiljada ljudi na ulicama Brisela, a skup je počeo ispred biste Simona Bolivara u blizini „Severne železničke stanice“ u Briselu. Drugog dana samita bio je priređen veliki završni skup na kom su kao počasni gosti bili prisutni predsednik Ekvadora Rafael Korea, podredsednik Venecuele Horhe Areaza, i potpredsednik Kube Migel Dijaz-Kanel. Na samitu su govorili istaknuti predstavnici političkih partija i pokreta, kao i intelektualci iz raznih zemalja, u prvom redu Latinske Amerike i Kariba. Opšte ocene su bile da je ovo osetljivo vreme za Bolivarsku Republiku Venecuelu i Venecuelanski narod, da su agresivna nastojanja imperijalista iz SAD nešto što više niko ne može da toleriše i opravdava, kao i da ta politika mora biti pobeđena uprkos njenoj očiglednoj intenzifikaciji u Venecueli s kojom je sve vreme samita demonstrirana snažna solidarnost.

Zarad toga izneti su zahtevi za jačanjem jedinstva i regionalnh integracija u Latinskoj Americi; za proglašavanjem zone Latinske Amerike i Kariba zonom mira, bez kolonijalizma i vojnog prisustva snaga SAD; istaknuto je da klimatske promene predstavljaju najveću pretnju kojom se suočava čovečanstvo i da već utiče na narode Latinske Amerike, a glavni krivac za iste je „neoliberalni kapitalizam“; istaknuta je solidarnost s narodom Kube i Kubanskom revolucijom; podršku Bolivarskoj revoluciji i legitimnoj Vladi u Venecueli koju predvodi predsednik Nikolas Maduro; istaknut je snažan zahtev za poštovanje nacionalnog suvereniteta i samoopredeljenja naroda Latinske Amerike; iznet je zahtev za razvoj nezavisnih nacionalnih privreda koje mogu da komuniciraju sa svetom, na osnovu ravnopravnosti; za hitnu potrebu izgradnje novog društvo socijalne pravde i jednakosti polova, uz aktivno učešće mladih ljudi i različitih društvenih aktera, uz solidarnost kao fundamentalni zalog; odbačen je neoliberalni model kao rešenje za probleme i potrebe ljudi, jer je dokazano da je isti zapravo najefikasniji instrument za produbljivanje siromaštva, bede, nejednakosti i nepravedne distribucije dobara; izneta je potreba za formiranjem i jačanjem finansijskih institucija naroda Latinske Amerike i Kariba; iznet je poziv za globalnu borbu za odbranu naših prirodnih resursa, biodiverziteta, suvereniteta hrane, i poštovanje zajedničke Majke Zemlje; izneta je solidarnost s Narodom Palestine, protiv cionističke okupacije; iznet je zahtev za priznanjem Palestine kao nezavisne države; izneta je oštra osuda intenziviranja militarizacije i agresije NATO-a u Istočnoj Evropi posebno u Ukrajini; oštro je osuđena i sadašnja imigraciona politika Evropske unije, čija je neljudskost uzročnikrušenja elementarnih prava imigranta kao i hiljada smrtnih slučajeva u Sredozemnom moru i na drugim mestima preko kojih imigranti beže iz ratom razorenih područja; izrečeno je da džinovske medijske korporacije predstavljaju jedan od najviših nivoa centralizacije i koncentracije kapitala u korporativnom svetu, kao je "vodeći princip našeg društva, kada su u pitanju mediji, zamena dominantnog neo-liberalnog modela progresivnom ideologijom koja stalja u prvi plan socijalni i demokratski razvoj, aktivno učešće građana i socijalna prava naroda"; kao i da ćemo "mi narodi Latinske Amerike, Kariba i Evrope nastaviti da se borimo protiv svih oblika diskriminacije, ugnjetavanja, eksploatacije, rasizma, i društvene nepravde, neoliberalizma i imperijalističkih ratova, a za mir, jednakost, participativnu demokratiju, socijalnu pravdu, to jest, da ćemo nastaviti da se borimo za bolji svet".

NKPJ i SKOJ se dosledno bore za bolji svet, što je imperativ našeg rada i naše politike, zato smo ponosni što smo učestvovali na Samitu solidarnosti naroda u Briselu, iako neke postavke poput intenzivnog insistiranja na osudi „neoliberalizma“ a ne kapitalizma u celosti, ili problematičnih oslanjanja na neke druge činioce, tj. alternative SAD-u u sferi krupnog međunarodnog kapitala i tome slično nisu deo naše politke. Kao što je istaknuto na samitu je učestvovao jako veliki broj društvenih organizacija, ali je ipak znatan deo tih organizacija bio iz redova našeg Međunarodnog komunističkog pokreta. Ti predstavnici su na samitu imali najdoslednije i najpreciznije zahteve koji se tiču izgradnje novih perspektiva za Latinasku Ameriku, Karibe i Evropu, a to su zahtevi za socijalizam, mir i solidarnost među narodima, bez iluzija da se kapitalizam može popraviti i da su mir, nezavisnost i progres mogući i van socijalizma.

Sekretarijat NKPJ,

16. 06. 2015.