25 GODINA OD FORMIRANJA NOVE KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE

30. juna, na dan kada je osnovana naša Partija, a koji mi u kalendar upisujemo kao DAN PARTIJE, održana je Svečana akademija povodom vrednog, važnog i veličanstvenog jubileja – 25 godina, ili četvrt veka kontinuiranog revolucionarnog rada i borbe naše Nove komunističke partije Jugoslavije.



Akademija je održana u dubke punoj sali „Novi svet“, premaloj da primi sve koji su došli na obeležavanje ovog velikog jubileja u sedištu NKPJ. Među prisutnima su većinu činili mladi ljudi, od kojih i nekoliko novih članova koji su prošli kandidatski staž, te su im na Dan Partije uručene članske knjižice.

Među gostima Svečanoj akdemiji su prisustvovali prvi sekretar Ambasade NR Kine, predstavnici republičkog i gradskog SUBNOR-a, kao i predsednik USS Sloga. Na žalost, zbog bolesti Svečanoj akademiji nije mogla prisustvovati ambasadorka Bolivarske Republike Venecuele, od koje smo dobili pozdravne poruke solidarnosti, kao ni amasadorka socijalističke Kube, koja je trenutno na odmoru u domovini. Takođe, pozdravne poruke solidarnosti povodom jubileja uručili su nam i predstvanici Beogradskog foruma za svet ravnopravnih.

Skup je počeo intoniranjem Internacionale i himne Hej Sloveni, a prvo obraćanje u kom je iznesen osvrt na istorijat NKPJ uputila je članica Skeretarijata, i naš član od samog osnivanja drugarica Vesna Milunović. Potom je predsednica Saveza Jugoslovenskih književnika, drugarica Ana Ručnov kazivala revolucionarne stihove. Za njom su skupu pozdravna obraćanja podrške i solidarnosti uputili gosti na Svečanoj akademiji. Sledili su govori Prvog sekretara Studentskog fronta druga Marka Šovića, prvog sekretara SKOJ-a druga Aleksandra Đenića, Izvršnog sekretara Partije druga Aleksandra Banjanca, sekretara za međunarodne odnose druga Marijana Kubika i na kraju i Generalnog sekretara naše Partije druga Batrića Mijovića. Potom je pemijerno prikazan kratak promotivni video o jubileju četvrt veka Partije, koji je priredio mladi filmski umetnik Kosta Ristić.

Svojim četvrtvekovnim postojanjem i radom naša Partija ne samo da je najstarija levičarska partija u zemlji, već i uopšte, među najstarijim je aktivnim partijama od uvođenja višestranačja do danas. Za nama je pregalnički i mukotrpan rad, žestoka borba koju i dalje vodimo, pritom ostajući dosledno na revolucionarnim marksističko-lenjinističkim pozicijama, opravdano se smatrajući idejnim nastavljačima dela naših najprogresivnijih ljudi, u prvom redu komunista i slavne KPJ osnovane pre tek nešto manje od jednog veka.

Treba istaći da NKPJ nastaje svega nekoliko meseci od katastrofalnog istorijskog događaja, pada Berlinskog zida na pogrešnu stranu, katastrofalnog ne samo za narode s prostora Istočne Evrope i SSSR-a, već i za čitavu civilizaciju. Usled brojnih objektivnih i subjektivnih faktora, usled razloga od kojih mnogi nisu do danas sveobuhvatno i precizno objašnjeni, imperijalizam u hladnoratovskom, ujedno i klasnom sukobu pobeđuje i nastaje privremeni slom socijalizma u mnogim zemljama, pa i u našoj. Netačno, nenaučno i neistorijski imperijalisti trijumfalno proglašavaju konačnu pobedu i kraj istorije. Pokazaće se da ta pobeda niti je konačna, niti je do kraja izvojevana, niti je dugoročno održiva. Standard, socijalna, privredna i ekonomska moć, naučna, kulturna, obrazovna, umetnička i druga dostignuća svih bivših socijalističkih zemalja, kada se objektivno sagleda sva statistika i sumiraju rezultati, žestoko propada i ne uspeva da se podigne do današnjeg dana, već sasvim suprotno, danas tone još vrtoglavije. Glavnu cenu pobede imperijalizma platila je i plaća radnička klasa, kako bivših socijalističkih zemalja, tako i radnička klasa iz zapadnih i drugih zemalja. Ona je glavni gubitnik i snosi najveći teret. U socijalističkim zemljama, korak po korak izgubila je skoro sve socijalne privilegije i povlastice za koje se izborila u revoluciji i kroz izgradnju socijalizma, na zapadu, usled uklanjanja stalne opasnosti i straha vladajuće klase od širenja socijalističkih revolucija i u njihove zemlje, radnička klasa trpi sve žešće i osionije napade na svoja prava i standard. Ta ista radnička klasa danas je puna gneva, dosta joj je sve veće bede, dosta joj je sve veće neizvesnosti, dosta joj je krize za koju nije odgovorna a koju plaća. Ona ne može još dugo trpeti, ona traži izlaz. Zato naša Partija shvata kako ozbiljnu istorijsku odgovornost moraju snositi komunisti, koji u ovakvim okolnostima ne smeju unositi iluzije radničkoj klasi, netačno tumačiti procese i zarad nekakvih oportunističkih ciljeva popuštati i ustuknuti pred svojim klasnim neprijateljem. Cilj formiranja NKPJ te 1990. godine upravo je bio zauzimanje takve pozicije koja će iskreno i precizno radničkoj klasi poručiti šta donosi buržoaska „demokratija“ i život u kapitalizmu, organizujući otpor, pozivajući na borbu za istinske interese radnog naroda, a ne šarene laže i prazna obećanja.

NKPJ nastaje u trenutku kada se raspada na komade već prilično istruleli organizam Saveza komunista, čiji su brojni tadašnji najistaknutiji kadrovi bili među najzaslužnijima unutar zemlje, uz svo uvažavanje časnih izuzetaka koji su predstavljali bledu manjinu, za slom socijalizma i obnovu kapitalističkih odnosa. Njihov doprinos u slomu socijalizma nije bio mali. Štaviše, mnogi od tih kadrova bili su lideri najreakcionarnijih procesa -tranzicije, privatizacije i što je svakako i najstrašnije krvavih bratoubilačkih ratova na tlu naše domovine Jugoslavije. Oni su bili glavni rodonačelnici nove buržoaske klase koja nastaje sveopštom pljačkom naroda i njegove imovine, u saučesništvu sa inostranim imperijalistima. Oni su ti kojima je najviše u interesu bilo da ne ostane ni „k“ od komunista.

Misli su tada, pre 25 godina, gospoda imperijalisti, buržuji i petokolonaši da zadaju poslednji smrtni udarac socijalizmu i komunističkoj perspektivi kod nas, mislili su da će se preostali komunisti zavući u mišije rupe i pokorno trpeti ili brže bolje popustiti i odustati od svojih načela, mislili su da kod nas više nikad neće biti mladih ljudi koji će revnosno izučavati delo naučnog socijalizma, koji će se obrazovati, stasavati i formirati kao ličnosti na tom delu i njegovoj praktičnoj primeni kroz svoje aktivnosti, mislili su da će iskoreniti svako sećanje na progresivne doprinose socijalizma i revolucije kao i da će izbiti iz glave bilo kakvu mogućnost nepokornosti njihovom trulom sistemu eksploatacije. E pa malo su se prešli.

Odmah po formiranju NKPJ ističe svoju parolu „sa nama nema izdaje, sa nama nema predaje, naši su koreni neuništivi“. U sunovratu našeg društva, u situaciji eskalacije bratoubilačkih obračuna koje je naša Partija stalno osuđivala, u bujanju čitavog spektra najreakcionarnijih ideja i rehabilitacija najgadnije prošlosti, kada je antikomunistička histerija postala glavni mehanizam kojim je novoformirana vladajuća klasa čitavu Jugoslaviju bacila u ogavnu žabokrečinu, formira se naša Partija koja prkosno kaže nećemo vaš varvarski sitem eksploatacije, rata i bede, nećemo ni revizionističku politiku Saveza komunista koja nas je korak po korak udaljila od radničke vlasti i takođe doprinela da kao društvo dođemo tu gde smo, hoćemo budućnost, hoćemo slobodnu i prosperitetnu domovinu, hoćemo solidarnost i dostojanstvo, hoćemo istinski socijalizam koji počiva na naučnim osnovama proleterske ideologije, hoćemo komunističku perspektivu!

Osnivački kongres NKPJ održan je 30. juna 1990. godine u Beogradu. Kongres (Osnivačka skupština) je održan u sali Saveza inžinjera i tehničara Srbije, uz učešće 265 delegata iz svih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Prisutni delegati su doneli odluka da Partija dobije ime Novi komunistički pokret Jugoslavije (NKPJ). To ime je bilo aktuelno sve do 1995. godine, kada je promenjeno u današnje, Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ). Na Prvom kongresu odlučeno je da najviši organ NKPJ bude Viši politički savet, a njegov izvršni organ Sekretarijat. Za generalnog sekretara NKPJ izabran je Branko Kitanović.

Drugi kongres NKPJ održan je u Beogradu aprila 1991. godine u Pedagoškoj akademiji. Na kongresu je došlo do oštrog generalnog sukoba između marksističko-lenjinističke linije ogromne većine članova Partije i Sekretarijata i socijal-demokratske i karijerističke orijentacije izrazite manjine. Kongres se završio porazom socijal-demokratske i karijerističke grupe koja je bila prinuđena da napusti Partiju.

Na godišnjoj konferenciji 21. decembra 1995. godine usvojeni su novi Statut i Program NKPJ. Na saveznim izborima 1996. godine (izbori za Veće građana Skupštine SR Jugoslavije) u izbornoj jedinici Zrenjanin NKPJ osvaja oko 11.000 glasova i Partiji za dlaku izmiče ulazak u savezni parlament. Nezvanično se spekulisalo da je NKPJ koja nije imala svog predstavnika u izbornoj komisiji izborne jedinice Zrenjanin dobila veći broj glasova od zvanično saopštenog, odnosno da je izborila ulazak u Skupštinu SRJ, to jest da su Partiji glasovi pokradeni. Nosilac izborne liste u Zrenjaninu, član Centralnog komiteta NKPJ drug Slobodan Milošev je osvojio odbornički mandat u Skupštini opštine Nova Crnja. S obzirom da je NKPJ prihvatila koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije koja nije mogla samostalno da formira vlast u Novoj Crnji, Milošev je izabran na funkciju potpredsednika Skupštine opštine Nova Crnja.

U martu 1997. godine izlazi prvi broj lista “Novi komunist”, organa Centralnog komiteta Nove komunističke partije Jugoslavije. Treći kongres Partije održan je 1. aprila 2001. godine u Beogradu, u Nemanjinoj 34, gde su se nalazile tadašnje prostorije NKPJ. Na kongresu je usvojena Rezolucija u kojoj se konstatuje da je u zemlji izvršena kontrarevolucija, uz spregu imperijalista i domaćih reakcionarnih snaga.

Period od 5. oktobra 2000. godine za NKPJ predstavlja najteži period u postojanju jer je Partija izložena gotovo potpunoj informativnoj blokadi i brojnim diskriminacijama. Veliki udarac za Partiju predstavlja i oduzimanje prostorija u Nemanjinoj 34 u maju 2011. godine u kojima je NKPJ boravio od jula 1991. godine. Tadašnji buržoaski pro-imperijalistički režim Demokratske stranke smatrao je da će oduzimanjem prostorija NKPJ umrtviti rad komunista u periodu svetske kapitalističke krize, međutim Partija je vladajućoj eksploatatorskoj klasi pokazala da je “tvrd orah” uspešno nastavivši sa delovanjem iz nove centale u Ustaničkoj 17. Nenadoknadiv gubitak NKPJ je pretrpela u decembru iste godine kada je iz njenih borbenih redova smrt istrgla osnivača i prvog generalnog sekretara Partije druga Branka Kitanovića. Iako teško pogođena nenadomestivim gubitkom druga Kitanovića jednog od najuvaženijih i najpriznatijih lidera međunarodnog komunističkog pokreta, Partija je neumorno nastavila da korača putem koji je zacrtao njen osnivač. U januaru 2012. godine održana je uspešna godišnja konferencija NKPJ pod nazivom “Nastavljamo liniju, jačamo Partiju” na kojoj je izabrano novo rukovodstvo.

U februaru ove godine, u Beogradu, održana je konferencija NKPJ sa snagom kongresa, pod radnim naslovom “Organizovano, odlučno, borbeno – Radni narode u nove pobede”. Konferencija je usvojila dopune i izmene Statuta i Programa Partije, kao i više važnih rezolucija. Novi partijski Statut i Program treba da potvrdi Četvrti kongres NKPJ koji će biti održan do kraja godine.

Za ovih 25 godina dosta je ostvareno. Najpre, kada niko drugi nije ni hteo ni smeo, naša Partija je visoko digla crveni barjak marksizma-lenjinizma, te se napokon, posle dugo vremena u našoj zemlji opet mogao čuti glas izvornih komunista. Svega dve godine po osnivanju Partije aktivirana ja omladinska organizacija – savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), koja stalno napreduje, širi okvir svojih aktivnosti, obrazuje i organizuje mlade ljude. Partija je formirala i Savez književnika Jugoslavije sa ciljem promocije i afirmacije književnosti, umetnosti, nauke i stvaralaštva uopšte. Partija je pokrenula svoju ediciju „Proletkult“ koja objedinjuje partijski organ „Novi komunist“, organ SKOJ-a, „Glasnik SKOJ-a“ i periodično izdaje publikacije. Formirano je i udruženje „Ivo Lola Ribar – Če Gevara“ sa ciljem jačanja generalno proleterske internacionalističke solidarnosti i antiimperijalizma, a u prvom redu sa ciljem izražavanja solidarnosti sa socijalističkom Kubom. Na mnogim izborima ostvarili smo solidne rezultate s obzirom na stalnu medijsku izolaciju, finansijske poteškoće i spomenutu antikomunističku histeriju, ali na žalost nedovoljne da bismo imali parlamentarnu zastupljenost. Branili smo i branimo ime naše domovine Jugoslavije, pozivali smo na njeno očuvanje, a kasnije i na obnovu. Do danas smo ostali jedina Partija na našim prostorima koja se Jugoslavije nije odrekla kao nacionalne odrednice. Pozivali smo na obustavu bratoubilačkih ratova, na ravnopravnost i poštovanje svih naroda koji su živeli u Jugoslaviji. Branili smo našu domovinu od NATO agresije, da li na mostovima, trgovima, ili u uniformi vojske Jugoslavije. Protivili smo se i protivimo se daljem rasparčavanju i okupaciji naše zemlje, otimanju Kosmeta i pretvaranja tog dela Srbije u veliku NATO bazu u srcu Balkana. Protivili smo se i protivimo se ulasku Srbije u EU i NATO, glavne poluge Zapadnog imperijlizma, ka čijim integracijama stremi antinarodna buržoaska vlast. Protivili smo se i protivimo se radu Haškog tribunala, političkom sudu i oruđu Zapadnog imperijalizma koji za cilj ima prikrivanje njihovog krvavog i prljavog traga, najzaslužnijeg za eskalaciju bratoubilačkih ratova na tlu Jugoslavije kao i direktno za nebrojene žrtve i veliku materijalnu štetu izazvanu agresijom na našu zemlju. Protivili smo se banditskoj dosovskoj vlasti koja je pučem došla na vlast 05. oktobra 2000. godine, i potpuno predala zemlju Zapadnom imperijalizmu, kao što se i danas protivimo novoj, tzv. naprednjačkoj vlasti koja je u identičnoj meri poslušnik tog istog Zapadnog imperijalizma, po čijim diktatima radi i produbljuje bedu i poniženje svog naroda. Učestvovali smo i učestvujemo na svim značajnijim sindikalnim i radničkim štrajkovima i protestima, neprestano izražavamo našu solidarnost sa svim poniženim i obespravljenim časnim radnim ljudima, žrtvama privatizacije i sudsko-stečajne mafije, pritom ističući da je svaka privatizacija pljačka i da nema poštene privatizacije. Protivili smo se rehabilitacijama narodnih izdajnika i sluga fašista, poput ovogodišnje rehabilitacije narodnog neprijatelja Draže Mihailovića, po zlu čuvenog vođe četničkog pokreta, protivili smo se i protivimo se antikomunističkom istorijskom revizionizmu, blaćenju tekovina NOR-a i naše slavne antifašističke borbe koju su vodlili partizani jedini oslobodioci. Kroz našu partiju je do danas prošlo više od 17.000 članova, među njima i mnogi istaknuti borci naše radničke klase, pošteni i časni radnici i seljaci, borci iz perioda Drugog svetskog rata, narodni heroji, golotočki stradalnici, intelektualci, privrednici, književnici i drugi umetnici. NKPJ postaje ugledna članica međunarodnog komunističkog pokreta, partija priznata u celom svetu, koja je učestvovala na nebrojeno međunarodnih skupova našeg pokreta, iako je to za nas neretko bila velika žrtva, nismo odustajali od izražavanja naše iskrene internacionalističke solidarnosti, pružanja podrške narodima i partijama kojima je ona bila najpotrebnija, a takođe i sami smo zauzvrat dobijali razne vidove podrški, bilo da je reč o teškim danima tokom NATO agresije, ili o drugim složenim okolnostima za nas i naš narod. Stekli smo neraskidivo snažne veze s diplomatskim predstavništvima socijalističkih i progresivnih zemalja u Srbiji, nizom komunističkih i radničkih partija, društvenih, sindikalnih, mirovnih i antiimperijalističkih pokreta.

Naš zadatak u vremenima koja su pred nama je da sva ta dostignuća pretvaramo sve više u temelje i zaloge novih rezultata, iskoraka i pobeda. Jedno od tih dostignuća koje čini temelj za našu budućnost je naša dobro organizovana, idejno moćna, jedinstvena i borbena omladinska organizacija. Već je nastalo vreme u kom mladi kadrovi koje je naša Partija iznedrila dobijaju najzanačajnije uloge u njenom delovanju i u njenom rukovodstvu. Mi spokojno gledamo na budućnost s tim mladim ljudima, i na činjenicu da već sada imamo jako velik broj njih u našem rukovodstvu. Njihov polet i energija, zajedno s iskustvom, kredibilitetom i sposobnostima, kompletnog članstva i simpatizera garant su za uspešno izvršenje zadataka koje otpočinjemo. Njih će jasno potvrditi i definisati Četvrti kongres NKPJ koji ćemo održati krajem ove godine. U gladnoj i poniženoj Srbiji u kojoj se narod buni ali se još uvek nedovoljno i salbo organizuje u široki otpor merama i politici vladajuće klase, mi nudimo i pružamo rešenja. Pružamo ruku svakome ko želi da se bori, ko neće da kuka i jadikuje, već prepoznaje ko je odgovoran za ovakvo stanje, i ko mora da snosi posledice.

Budućnost je pred nama, mi nećemo budućnost krize, bede i trulog sistema eksploatacije i nazadovanja. Mi hoćemo budućnost socijalizma, progresa, solidarnosti i mira. Mi hoćemo da bogatstvo pripada onima koji ga proizvode. 25 godina ne odstupamo od toga i nećemo ni sledećih 25, pa ako treba ni 250 i više, sve do svetlog sunca pobede. Rezulatati dosadašnjeg postojanja jedine kod nas autentične marksističko-lenjinističke partije, pregalništvo, trud i borba svih njenih dosadašnjih članova obavezuju i današnje članstvo na da bude dostojno tih ciljeva. Glavu gore drugarice i drugovi, zavrnimo rukave. Učimo, radimo, stvaramo. Na posao!

Da živi Nova komunistička partija Jugoslavije!

Da živi marksizam-lenjinizam!

S nama nema izadaje, s nama nema predaje, naši su koreni neuništivi!

Sekretarijat NKPJ,

01. jul 2015.

Link za promo video o jubileju četvrt veka Partije