ŽIVEO DAN USTANKA

Delegacije Nove komunističke partije Jugoslavije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije iz Novog Sada, Stare Pazove i Zemuna prisustvovale su centralnoj proslavi Dana ustanka naroda Srbije u Vojvodini koja je organizovana na Iriškom vencu ispred spomenika „Sloboda“.



Delegacije NKPJ i SKOJ-a su polaganjem cveća odali poštu svim palima za slobodu u borbi protiv fašizma, palima za novu, socijalističku, Jugoslaviju.

Uprkos specifičnim izraženim prvenstvo u nizijskom zemljištu i šarolikom mnogonacijonalnom sastavu, Vojvodina je bilo istaknutno žarište oslobodilačke i revolucionarne borbe naroda Jugoslavije. Antifašistička borba pokrenuta na poziv Komunističke partije Jugoslavije u Vojvodini počela je i bila najširih razmera u Banatu. Četrnaest partizanskih odreda i nekoliko partizanskih grupa, izveli su u periodu jul-septembra 1941. godine više od 90 različitih akcija. Oštetili su nekoliko železničkih kompozicija, porušili više mostova, posekli oko 200 telefonsko-telegrafskih stubova, spalili više od 200 vagona kudelje i oko 70 jutara žita; ubili izvestan broj neprijatljskih vojnika i zaplenili njihovo oružje i opremu.

U Bačkoj su borbu protiv okupatora i kvinsliga povele brojne mesne desetine, udarne i diverzantske grupe u kojima je uoči ustanka bilo nekoliko hiljada ljudi i žena, među njima veliki broj omladinaca i omladinki. Najbrojnije i najmasovnije desetine nalazile su se u Šajkaškoj, a zatim u gradovima: Novom Sadu, Somboru, Starom Bečeju i drugim. Neke od tih desetina se u toku pokretanja i razvoja ustanka grupišu u partizanske odrede: Novosadski, Kisački, Petrovaradinski, Žabaljski, Čuruški, Đurđevački i Prvi šajkaški NOP odred. Svi ti odredi, grupe i desetine izveli su u periodu jul-decembar 1941. godine više od 50 većih i manjih akcija: paljenje žita i kudelje u rejonu Novog Sada, Čuruga, Žablja, Starog Bečeja, Subotice, Vrbasa, Kule, Sombora, Apatina, Bačke Palanke, sečenje telegrafsko-telefonskih stubova i žica; sabotaže i diverzije po fabrikama; likvidacije neprijateljskih vojnih i civilnih funkcionera.

Prve akcije sremskih partizana bile su oslobođenje grupe drugova iz zatvora u Bešanovačkom Prnjavoru i bekstvu 32 politička zatvorenika iz zatvora u Sremskoj Mitrovici. Već početkom septembra 1941. godine u Sremu su obrazovani Fruškogorski i Podunavski NOP odred, jačine oko 70 dobro naoružanih boraca. Sem toga i u mesne desetine je u leto 1941. godine bilo uključeno preko 2500 ljudi i žena, među njima veliki broj omladinaca i omladinki. Oba odreda su do kraja godine izvela preko 30 različitih akcija. Takođe snažan otpor okupatoru i domaćim izdajnicima pružili su zemunski komunisti i skojevci, simpatizeri i rodoljubi. Oni su u više od 50 akcija naneli velike ljudske i materijalne gubitke gubitke neprijatelju. Tako su, pored ostalog, spaljeni jedan tanker i nekoliko šlepova; uništeno je 20 vagona uskladištene robe kože, oštećen je jedan avion i više stotina avionskih instrumenata za kontrolu leta; bačeno je u vazduh skladište avijonskih bombi i municije i niz drugih akcija.

Tako su na inicijativu i pod rukovodstvom PK KPJ u Vojvodini u ustaničkoj 1941. godini stvorena 23 partizanska odreda sa oko 500 boraca, dok je u mesnim desetinama i udarnim i diverzantskim grupama bilo oko 12.000 ljudi, žena, omladinaca i omladinki.

Sedam decenija posle poraza fašizma danas se otvoreno i agresivno, rehabilituje politika i ideologija prošlosti, uključujući i one najmračnije, kao i akteri i protagonisti zla. Svedoci smo glorifikovanja i rehabilitacije izdaje, kolaboracije, zločina, kvisliništva; četništvo se prikazuje kao pragmatičan i racionalan pokret u interesu srpskog naroda, a NOP za neodgovoran, iracionalan, štetan pokret, koji je, navodno, ugrožavao opstanak srpskog naroda. Na delu je akcija da se planski ignoriše i zaboravi antifašizam u Srbiji, samo zato što su njegovi predvodnici, uglavnom, bili komunisti.

To se ne čini slučajno. Poznato je da onaj ko raspolaže monopolom u tumačenju prošlosti kontroliše sadašnjost, doteruje sadašnju prošlost i hoće da nametne svoju istinu i sliku ne samo prošlosti, već i budućnosti. Sve to otežava izgradnju racionalne istorijske svesti, koja uvek utiče na naša opredelenja i delovanje, na oblikovanje društvene svesti u celini. Zato se ne sme dozvoliti da istorijska svest bude potisnuta iz politikanstkih razloga.

Ustanak u Srbiji 1941. godine ima neprolaznu vrednost. Njegove opšteljudske, trajne i humane poruke predstavljaju jasan poziv na borbu i danas,ne samo na borbu ne samo za odbranu istine o NOB-u, već na borbu za ostvarenje onih ideala za čije su ostvarenje oni pali – za jedan novi svet dostojan čoveka.

Sekretarijat NKPJ,

08. jul 2015.