20 GODINA “CRNOG OKTOBRA”

Na današnji dan, 03. oktobra, navršilo se tačno dvadeset godina od kako je tenkovima i u krvi ugušen poslednji pokušaj da se spasi SSSR, prva zemlja radnika i seljaka u istoriji, i njena socijalistička revolucija.



Naime, te 1993. godine odnosi između tadašnjeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina i Kongresa narodnih deputata i njegovog izvršnog organa Vrhovnog sovjeta naglo su se pogoršavali. Ustavna kriza je dostigla vrhunac 21. septembra 1993. godine kada je Boris Jeljcin dekretom raspustio kongres i sovjet. Kao odgovor na to, sovjet u kome su komunisti i pristalice socijalizma činile veliku većinu proglasile su Jeljcinovu odluku ništavnom, smenili su Jeljcina i proglasili su potpredsednika Sovjeta Aleksandra Ruckoja za vršioca dužnosti predsednika.Na ovo klika oko Jeljcina odgovara brutalno, šalje vojsku i specijalne jedinice milicije, gasi dovod struje vode, telefonskih linija i gasa u Beli dom u Moskvi gde se sovjet zabarikidirao posle Jeljcinovog dekreta. Sovjet tih dana uporno agituje i poziva vojsku da pređe na stranu narodnog predstavništva, Ruckoj i Hazbulatov drže mitinge okupljenim građanima oko Belog Doma i pozivaju na otpor. Tih dana na raznim mestima širom Moskve održavaju se mitinzi podrške sovjetu. Kasnije je procenjeno da je preko 300. 000 ljudi učestvovalo u tim manifestacijama.

Demonstranti su u nedelju 03. oktobra 1993. pod vođstvom Radničke Rusije (komunisti) probili policijski kordon oko parlamenta iz nekoliko pravaca. Parole koje su skandirane bile su "sva vlast Sovjetu" i " obesićemo Jeljcina". Odredi sovjeta su potom krenuli u zauzimanje važnih zgrada u Moskvi. Zauzeli su kancelarije gradonačelnika Moskve, međutim u pokušaju da zauzmu televizijski toranj Ostankino odredi sovjeta bili su zaustavljeni od vojnih jedinica koje su došle iz unutrašnjosti. Ove brojene i dobro naoružane jedinice Jeljcin i njegova klika platili su debelo dolarima koje su dobili sa zapada. Jeljcin donosi 04. oktobra naredbu da se zauzme zgrada Vrhovnog sovjeta. U ranim jutarnjim časovima vojska je počela da iz oklopnih vozila dejstvuje po zgradi sovjeta. Gornji spratovi zgrade bili su u plamenu. Hiljade golorukih građana Moskve koji su se zatekli tu bili su prebijani i hapšeni od strane vojske i milicije. Mnogi su tada odvedeni u nepoznatom pravcu i streljani. Branioci su se predali usled pritisaka i pretnji da će zgrada biti sravnjena sa zemljom.

Procena je da je tada preko 2000 ljudi ubijeno od strane vojske i policije. Posle ovih događaja mnoge organizacije su se našle na udaru samodržavlja Jeljcina i njegove klike. Zabranjeno je više desetina listova, komunističkih partija i frontovskih organizacija, oficirskih klubova i radničkih sindikata. Mnogi komunisti su tada osuđeni na robiju. Posle ovih događaja u potpunosti je iz upotrebe izbačena reč sovjet i zamenjena je dumom i skupštinom.

I danas, posle dvadeset godina, postoji mnogo kontraverzi oko ovih događaja. Nije jasna uloga vrhuške Sovjeta, bivših pristalica Gorbačova, kao ni raznih vođa poput Hazbulatova. Takođe, u ovim dešvanjima je poginuo najbolji kadar, uglavnom mladih moskovskih komunista. Ovi događaji poslužili su kao izgovor za uvođenje novog samodržavlja koje preko Putina traje i danas. Međutim, treba reći zarad istorijske istine da su ovi događaji poslužili kao simbol i dokaz da se socijalistički sistem nije raspao bez ispaljenog metka, da je borba bila duga i uporna protiv kontrarevolucije. Takođe Beli dom predstavlja inspiraciju za malade komuniste Rusije, bivšeg Sovjetskog saveza, ali i uopšte svuda u svetu da istraju u svojoj borbi protiv buržoazije.

U Moskvi i drugim mestima će 03. i 04. oktobra biti održan niz demonstracija i manifestacija komunista pod parolama “Ne zaboravljamo! Ne opraštamo! ” i “Vaša demokratija na krv zaudara” kojma će biti odata pošta svim žrtvama “Crnog oktobra” i izražena odlučnost u borbi protiv antinarodnog režima Jeljcina-Putina, a za socijalizam i nove pobede komunista koji permanento jačaju svoje redove na prostoru bivšeg SSSR-a. Aktuelnost te borbe nije ništa manja nego pre 20 godina, naprotiv, a Nova komunistička partija Jugoslavije izražava punu solidarnost i podršku toj borbi.

Sekretarijat NKPJ,

Beograd,

03. oktobar 2013