15. MEĐUNARODNI SASTANAK KOMUNISTIČKIH I RADNIČKIH PARTIJA

U Lisabonu, u organizaciji Portugalske komunističke partije, od 08. do 10. novembra održan je 15. Međunarodni sastanak komunističkih i radničkih partija. Na sastanku je učestvovalo 75 partija iz 63 zemlje, dok je još 14 partija koje iz niza različitih razloga nisu mogle da prisustvuju, poslalo svoje pozdrave skupu. Skupu je prisustvovao i predstavnik naše partije, Izvršni sekretar i član Sekretarijata drug Aleksandar Banjanac.



Međunarodni sastanak komunističkih i radničkih partija najvažniji je radni skup Međunarodnog komunističkog pokreta koji se održava krajem svake godine, a na svim do sada održanim sastancima NKPJ je učestvovala kao punopravna i ugledna članica. Naša partija je principijelnim marksističko-lenjinističkim i antimiperijalističkim staovima zavredila ugled koji do danas ima u međunarodnom okviru, i jedina je partija u našoj zemlji čije se mišljenje i stavovi uvažavaju, na koju se komunističke partije čitavog sveta pozivaju kada se govori o važnim političkim temama vezanim za borbu radničke klase, antimiperijalizam, borbu protiv antikomunizma i sličnim temama u našoj zemlji, ali i čitavom regionu Balkana i poglavito bivše Jugoslavije.

Radu skupa je prethodio sastanak Radne grupe Međunarodnog komunističkog pokreta kojem je naš delegat takođe prisustvovao, a na kojem je bilo prilike da se utvrdi radni okvir 15. sastanka komunističkih i radničkih partija kao i da se utvrdi niz predloga zajedničkih akcija u idućoj godini. Predloženo je i usvojeno 15 glavnih akcija koje bi trebalo da budu realizovane u narednoj godini, a na insistiranje našeg delegata na tu listu svrstano je i obeležavanje 15. godišnjice od otpočinjanja kriminalne imperijalističke NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, čime je otpočela nova faza u razvoju vojne imperijalističke strategije na međunarodnom planu, kao i okupacija Južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. Dakle, kao konkretan rezultat učešća NKPJ na ovogodišnjem skupu, možmo očekivati dogodine organizovanje niza manifestacija na međunarodnom planu kojima će Međunarodni komunistički pokret obeležiti ovu, poglavito za naš narod tragičnu godišnjicu. U planu je da se znatan deo tih aktivnosti realizuje u našoj zemlji, s našom partijom kao domaćinom skupova i akcija solidarnosti na kojima ćemo ugostiti predstavnike komunističkih i radničkih partija iz raznih zemalja sveta za šta već sad vlada veliko interesovanje. Takođe, u sklopu tih akcija, predloženo je i da skup Balkanskih komunističkih i radničkih partija dogodine bude organizovan u Beogradu, s NKPJ kao domaćinom s čime su se složili predstavnici svih partija s Balkana koji su prisustvovali skupu u Lisabonu.

15. Međunarodni sastanak komunističkih i radničkih partija otpočeo je obraćanjem Generalnog sekretara Portugalske komunističke partije, druga Žeronima De Souse, koji je u ime organizatora pozdravio skup i istakao da se on održava uoči važnog jubileja za komuniste Portugalije, stogodišnjice rođenja druga Alvara Kunjala, legendarnog lidera partije i Karanfilske revolucije koja je u Portugalu 1974. godine zbacila s vlasti fašistički režim. Poslednjeg dana skupa svi delegati su prisustvovali veličanstvenom mitingu koji je Portugalska komunistička partija organizovala ovim povodom, a naša partija je izrazila uvažavanje i počasti ovom velikom komunističkom revolucionaru, posvećenom borcu i internacionalisti čiji je primer i dalje inspracija i podstrek komunistima celog sveta.

Ovogodišnji skup je imao za temu produbljivanje krize kapitalizma, ulogu radničke klase i zadatke komunista u borbi za radnička i narodna prava, imperijalističku ofanzivu i pregrupisavanje snaga na međunarodnom planu, nacionalno pitanje, klasnu emancipaciju i borbu za socijalizam. Složena tema sastanka, s obiljem elemenata koje su partije razmatrale i o kojima su držale svoje nastupe na skupu, odraz su složene situacije u savremenom svetu o kojima je naš zadatak, između ostalog, da damo što potpuniju analizu i kritiku.

Skup je pozdravio borbu radnika celog sveta, puteve koje ona otvara za promociju savezništva radničke klase i najširih narodnih slojeva u borbi protiv monopola, u borbi protiv kapitalizma za socijalizam. Zaključeno je da kriza kapitalizma koja nastavlja da se manifestuje na veoma oštar način već šestu godinu zaredom s daljim produbljivanjima, predstavlja krizu koja reprezentuje intenziviranje kapitalističkih kontradikcija, posebno na planu društvenog karaktera proizvodnje i privatnog prisvajanja, što oslikava istorijsku prevaziđenost i nehumani karakter kapitalističkog sistema, kao i da jedino socijalizam može predstavljati fundamentalnu alternativu kapitalizmu i njegovoj krizi.

Potvrđena je doslednost u suprotstavljanju imperijalističkim polugama poput EU, NATO, MMF i drugih, izražena je internacionalistička solidarnost s narodom Sirije, Palestine, socijalističke Kube, Narodne Demokratske Repblike Koreje, narodima Latinske Amerike u njihovoj progresivnoj antiimperijalističkoj borbi, kao i narodom naše domovine u borbi protiv imperijalističke okupacije Kosova i Metohije. Mnogi delegati su istakli kako naša borba protiv imperijalizma ostaje mrtvo slovo na papiru ukoliko se ona paralelno ne vodi i protiv oportunizma u našem pokretu.

Naš delegat na skupu, drug Banjanac, sastao se u bilateralnim razgovorima s nizom delegacija tokom kojih su izraženi konstruktivni predlozi za nastavak i produbljivanje saradnje, kao i potpuna podrška našem radu i liniji koju sprovodimo. Neke od delegacija s kojima su razgovori vođeni su Komunistička partija Grčke, Sirijska komunistička partija, Komunistička partija naroda Španije, Komunistička partija Turkse, Ruska komunistička radnička partija, Komunistička partija Ruske Federacije, Komunistička partija Sovjetskog Saveza, Savez komunista Ukrajine, Komunistička partija Azerbejdžana, Komunsitička partija Tadžikistana, Komunistička partija Češke i Moravske, Komunistička partija Bugarske, Mađarska radnička komunsitička partija, Komunistička partija Meksika, Komunstička partija Indije (Marksista), Palestinska komunistička partija, Nova komunsitička partija Holandije, Portugalska komunistička partija i druge.

U nastavku možete pročitati tekst nastupa NKPJ na 15. Međunarodnom sastanku komunističkih i radničkih partija:

Drage drugarice i drugovi,

srdačno vas pozdravljam ispred Nove komunističke partije Jugoslavije i izražavam zahvalnost Komunističkoj partiji Portugalije na organizovanju 15. Međunarodnog skupa komunističkih i radničkih partija.

Obilje tema kojima se ovogodišnji skup bavi odraz su složene situacije u kojoj se danas nalazi naš pokret. Od erupcije poslednje u nizu krize kapitalizma stanje u našem pokretu se rapidno menja kao odgovor na tu nastalu situaciju i strategije kapitalizma za opstankom i preživljavanjem. Mnoge od tih strategija, kao i reakcije komunista, nisu istorijska nepoznanica, ali se takođe susrećemo i s mnogim sasvim novim i autentičnim istorijskim problemima savremenog sveta. Vezano za ove teme, ja ću se u izlaganju posebno osvrnuti na situaciju u našoj domovini i probleme s kojima se naša partija susreće u svom radu.

Ako bismo pokušali da sumiramo šta je prvi i osnovni problem s kojim se suočava srpsko društvo, onda bismo bez dvoumljenja rekli imperijalizam. Imperijalizam je osnovni razlog sloma socijalizma u našoj socijalističkoj domovini Jugoslaviji, imperijalizam je glavni regulativni princip srpske ekonomije i politike danas, imperijalizam je na najbrutalniji rušilački način očigledan u Srbiji i na tlu bivše Jugoslavije kao zasigurno nigde drugo u Evropi koji se nastavlja okupacijom južne srpske pokrajine Kosova i Metohije. Više imperijalističkih faktora i činilaca je uključeno u ovaj sramni i po svim merilima međunarodnog prava ilegalni čin. NATO je posle vojne intervencije 1999. godine, sprovedene u stilu „batine neposlušnima“ sve do današnjeg dana preko tzv. „mirovne misije“ na Kosovu glavna i najveća oružana sila koja se koncentrisala u samom srcu Balkana.

Većini vas vojni ciljevi i strategija imperijalizma u problematici rasturanja Jugoslavije i poglavito u kosovskoj problematici nisu nepoznanica. Ti vojni ciljevi i njihova realizacija od 1999. godine imaju jasan kontinuitet, dok su na političkom polju ti su ciljevi prilično dinamični. Njih karakterišu stalni novi pritisci i zahtevi, sa stalnim redefinisanjem ciljeva imperijalizma koji se alavo i beskrajno uvećavaju. Kao glavna politička poluga koja sprovodi imperijalističku političku akciju se uz SAD javlja Evropska unija. Naša partija poručuje i ponavlja, da je Evropska unija imperijalistička tvorevina koja se samim tim ne može demokratizovati, ne može reformisati kako bi narodi Evrope živeli u prosperitetu. Evropska unija je tamnica evropskih naroda, u kojoj je svakim danom sve manje demokratije i prosperiteta a sve više bede, sve više socijalnih i političkih nepravdi, ona podstiče najnazadnije i najreakcionarnije političke snage koje bujaju kao njena strategija za spašavanje sistema koji stoji u njenoj suštini. Naš odgovor Evropskoj uniji može biti samo jedan, nemilosrdan i i nedvosmislen otklon i insistiranje na njenom rasturanju. Naravno da ne čudi da je Evropska unija prilično upletena i u sudbinu razvoja situacije u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Usled svojih ciljeva koji proističu iz karaktera Evropske unije, imperijalističkih i hegemonističkih, ona se jasno opredelila na ilegalno priznanje nezavisnosti Kosova. U tom cilju, ekonomskim i političkim pritiscima ona diktira politiku i Republike Srbije prema ovom pitanju. Vladajuća klasa u Srbiji i njene buržoaske političke partije su se politikom pridruživanja EU po svaku cenu de facto odredile za nezavisnost Kosova, iako je zanemarljiv procenat građana Srbije koji se s tom platformom slaže. Apsurdna je situacija u kojoj buržoaska vlada Srbije zvanično ne priznaje Kosovo, a u celosti sarađuje u procesu dijaloga s vladom tzv. Republike Kosovo s posredstvom EU na polju tzv. „normalizacije odnosa“. Ta saradnja ide dotle da Vlada Srbije agresivno agituje među srpskim življem na Kosovu da izađe na lokalne izbore Republike Kosovo koji se održavaju upravo ovog vikenda i time da legitimitet kosovskim institucijama. Suludo je da ta ista vlada, zemlje po kojoj su padale NATO bombe, u cilju sleđenja evropskih principa u spoljnoj politici uvodi sankcije Belorusiji i Siriji. Ja koristim ovu priliku da se u vlastito, ime naše partije, ali i ogromne većine našeg naroda iskreno izvinim partijama, našim drugaricama i drugovima, dragoj braći i sestrama Belorusije i Sirije i poručim da takav stav proimperijalističke buržoaske vlasti u Srbiji nema baš nikakve veze s onim što naš narod oseća i onim što je u krajnoj liniji njegov istinski interes. Mi podržavamo antiimperijalističku borbu naroda Belorusije i posebno danas Sirije, koja podnosi ogromne nevine žrtve u toj bori od strane zapadnog imperijalizma i njegovog milog čeda verskog fundamentalizma.

Vrlo važan, i sve važniji imperijalistički činilac u svim političkim procesima na Balkanu je Turska. Prisustvo turskih monopla i različite političke intervencije turskih vlasti u drugim balkanskim zemljama, poglavito nedavno u toku predizbornog procesa na Kosovu kada je i turski premijer Erdogan došao da lično agituje u kampanji podrške marionetskom režimu u Prištini, nema mnogo veze s tzv. neoosmanizmom kako to pojedini buržoaski mediji vole da predstavljaju. To su autentične i savremene imperijalističke aspiracije koje predstavljaju integralni deo dominacije zapadnog imperijalizma čitavim regionom, čiji je vladajuća klasa turske jedan od glavnih saveznika, poslušnika i protagonista. Šta o toj politici turske vladajuće klase misle radnička klasa i najširi narodni slojevi Turske bilo je više nego jasno letos tokom događanja u Geza parku u Istanbulu, čemu je naša partija davala punu podršku i organizovala akcije solidarnosti.

Balkan je danas važan ogledni region Evrope kada je u pitanju strategija kapitalizma za preživljavanje krize koju je stvorio. Na Balkanu se danas regrutuju horde fašista i verskih fundamentalista čije divljanje i terorizam utiču u mnogim slučajevima na pritiske protiv moćnog odgovora radničke klase na krizu. Na Balkanu se danas ispituje do koje sve mere mogu ići politički pritisci i uslovlavanja Evropske unije, Međunarodng monetarnog fonda i NATO-a.

Naša partija se jasno opredeljuje za tesnu saradnju i solidarnost među balkanskim narodima. Problem razjedinjenosti i nesloge među balkaskim narodima je bio i ostao jedan od glavnih faktora koji ide na ruku imperijalističkoj dominaciji našim regionom. Mi smo za to da se sva nacionalna pitanja na Balkanu moraju rešavati samo pod antiimperijalističkom platformom, svako samoopredeljenje pod sponzorstvom imperijalizma predstavlja isključivo opredeljenje za imperijalizam, a protiv interesa najširih narodnih slojeva ponaosob. Zato komunisti Balkana imaju posebnu odgovornost i obavezu u procesima demaskiranja imperijalističkih ciljeva iza takvih projekata kao što je npr. „nezavisnost Kosova“.

Ovakva situacija na Balkanu nije ništa novo, politika „zavadi pa vladaj“ upravo na tim prostorima ima najkrvaviju i najdužu istoriju. Srpski socijaldemokrata Dimitrije Tucovic pre više od veka govorio je: „Balkanski narodi, svaki za sebe, podvojeni, uvek su predstavljali slamku u zavojevačkim vihorima na Balkanu. [...] O oni će i dalje to biti, dokle god ostanu podvojeni, pa čak i neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima, kao što je to, na žalost, do danas najčešće puta bivalo, uprkos jedne krupne i očigledne pouke koju nam je istorija dala. Grupisanje i uzajamnost zemalja i naroda na Balkanu jedini je put koji vodi privrednom, nacionalnom i političkom oslobođenju.

Jasno je da Vlada i čitava vladajuća klasa u Srbiji nisu samo marionete koje sprovode diktate EU i drugih imperijalističkih birokrata, jasno je da oni imaju vlastite ciljeve koji se poklapaju s ciljevima imperijalista koji su do sada bili očigledni kroz proces pljačkaške privatizacije u našoj zemlji, regionalizacije Srbije s izrazito liberalno-ekonomskim karakteristikama i drugo. Pod firmom privlačenja stranih investicija, strani monopoli dobijaju znatno povlašćeniji položaj čak i u odnosu na domaći kapital na srpskom tržištu, što je merilo zavisnosti ili pre ekonomske okupacije Srbije koju prati s druge strane konstantan pad zaposlenosti. Korumpirani pravni sistem Srbije koji se transformiše po EU standardima kako bi omogućio što veću nekažnjenu pljačku, u domenu zakonskih regulativa koje formulišu odnos između rada i kapitala u Srbiji se vrlo očigledno pretvorio u servis domaćih i stranih kapitalista, tajkuna i mafije. Katastrofalan novi Zakon o radu koji su doslovno napisale strane nevladine organizacije poput USAID-a, a u dosluhu je s zahtevima MMF-a koji neprestano uslovljava funkcionisanje srpskih vlasti obećevanjem novih tranši kredita, na jasan način demaskira socijaldemokratsku demagogiju s kojom je nova vladajuća garnitura došla na vlast u Srbiji. Uprkos sve učestalijem buntu i protestima radnika, od kojih je zvanično preko 30%, a realno barem 40% nezaposleno, od čega je skoro 60% mladih nezaposleno, najveće sindikalne organizacije u Srbiji nisu učinile i ne čine ništa po pitanju otpora vladinim merama, a u interesu poboljšanja položaja radničke klase i otvaranja novih radnih mesta. Primera radi, sindikati pozivaju na socijalni mir u ime „viših ciljeva“. Pozivaju radnike da istrpe sva otpuštanja i svakodnevna poniženja od strane poslodavaca. Značajan deo zaposlenih radi na crno, radi po 10 i 14 sati dnevno za cenu koja je manja i od minumuma na koji se buržoazija zakonski obavezala, a lideri buržuazije govore otvoreno da je radnička klasa lenja i da treba da bude zahvalna ako ima posao čak i onda kada po nekoliko meseci ne prima platu. Duboka kriza kapitalizma pogađa najšire narodne slojeve u našoj zemlji, obrazovanje je sve nedostupnije, sve veća privilegija bogatih, od penzija je sve teže preživeti, plodna zemlja se prodaje stranim i domaćim tajkunima, kapitalistima i mafiji, a seljaci se pretvaraju u kemtove, položaj žena je sve nezavidniji u domenu socijalne zaštite i ravnopravnosti na tržištu rada.

U zemlji u kojoj se sticanje bogatstva smatra vrhunskom vrednošću nazire se oštra crta klasnog sukoba između tzv. moćnih i uspešnih protiv siromašnih koji se predsatvljaju kao nesposobni, nemoćni i nekreativni. Naša partija vodi upornu borbu u cilju rušenja takvih predstava klasnih odnosa u našem društvu danas, i iako nije parlamentarna snaga i nema mogućnost da koristi tu glasnu govornicu s koje bi mogla bolje da dopre do radničke klase čiji se opravdani bunt neprestano zahuktava. Nužno je taj bunt dodatno politizovati u cilju održive klasne borbe i insistiranja na nesporazumaškim klasnim zahtevima inače ta borba neće voditi progresivnom cilju u kom će se ostavriti novi kvaliteti i novi uslovi ekonomskog i socijalnog razvitka. Zato je u današnjoj situaciji oportunizam, reformormitzam i revizionizam u našem pokretu posebno važna tema. Klasne principe i zahteve koji proizilaze iz naučnog socijalizma najbrže, nasolidnije i najpotpunije usvaja radnička klasa u uslovima razvoja krupne industrije. Međutim u uslovima krize kapitalizma, smanjene ili potpuno odumrle industirjske proizvodnje, odnosno u zaostajućim ekonomskim odnosima radnički pokret i radnička klasa generalno postaju skloni usvajanju samo pojedinih zahteva koji proističu iz naučnog socijalizma, samo pojedinih parola ili strategija borbe, a da nisu u stanju da odlučno raskinu s tradicijama buržoaskog pogleda na svet. To je plodno tle za neke koji vode samo parcijalno revolucionarnu borbu, koja se na kraju uvek zapravo ispostavi kontrarevolucionarnom jer je u svojoj suštini oportunistička i neretko reformistička i revizionistička. U oslabljenom položaju usled krize kapitalzma nekih revolucionarnih partija, a biću samokritičan i reći da i naša partija spada u takve, ne treba tražiti nedoslednost ili istorijsku prevaziđenost političke prakse iako smo mi spremni da preuzmemo svaku odgovornost u celosti za istu. Isto tako u savremenim uspesima nekih drugih partija našeg pokreta ne treba nužno tražiti istorijsku relevantnost koja je vezana za rađanje autentično novih revolucionarnih iskoraka. Nema uspeha u borbi za novi svet, za nove društvene odnose, ako se ona temelji na saradnji s imperijalizmom i njegovim polugama, na saradnji s eksploatatorksom klasom i njenim saveznicima, nema progresivnog društva ako odustanemo od zahteva za klasnom borbom i diktaturom proletarijata, nema doslednosti ako se u našoj borbi odričemo revolucionarnih tradicija i simbola našeg pokreta, nema solidarnosti radničke klase ako se ona ne temelji na patriotizmu i internacionalizmu.

S velikom nadom da će ovakvi sastanci i nadalje doprinositi osnaženju revolucionarnih marksističko-lenjinističkih principa u našem zajedničkom delovanju, kao i u delovanju naših partija ponaosob, i velikih i malih, i onih koje su na vlasti i onih koje su u ilegali nastavljamio dalje borbu za svet socijalne pravde i progresa, za svet socijalizma/komunizma.

Hvala vam!