ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ - 115. ГОДИНА СРПСКЕ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКЕ ПАРТИЈЕ

Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) и Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) са поносом обележавају 115. годишњицу оснивања Српске социјалдемократске партије.


ССДП је прва марксистичка партија на овим просторима, претеча славне Комунистичке партије Југославије ( КПЈ) , чију традицију и идеолошку линију, до 1948. године, НКПЈ и СКОЈ поносно настављају. Неки од челника ССДП попут великог марксисте Трише Кацлеровића су касније били и руководиоци КПЈ. ССДП су 2.августа 1903. године у Београду основали раднички активисти под утицајем српских социјалиста попут Светозара Марковића и Васе Пелагића.

Први председник ССДП је био Драгиша Лапчевић. Већина предводника ССДП била је пореклом из Ужица. поред Драгише Лапчевића, из тог краја Србије су били још и Радован Драговић, Димитрије Туцовић, Душан Поповић и многи други. Активност партије била је усмерена на борбу за опште право гласа, законодавство које би штитило раднике и организовање штрајкова, који су утицали на повећање надница, скраћење радног времена и боље услове рада. ССДП постаје чланица Друге Интернационале-

Под вођством Димитрја Туцовића, централне фигуре међу српским макрсистима тог доба, ССДП постаје једна од најнапреднијих и најборбенијих радничких партија у Европи. Имала је подршку радничке класе и успевала да избори парламентарни статус. У Скупштини Краљевине Србије ССДП имала је два посланика.

Српски социјалдемократи су се из принципијелних разлога противили балканским ратовима. У предвечерје балканских ратова ССДП се супротстављала великосрпским плановима за ширење Србије на Албанију и Македонију. Српски социјалдемократи су сматрали да се балкански рат могао правдати једино сламањем отоманског феудализма и националним ослобођењем балканских народа.

Први светски рат прекинуо је рад ССДП јер је највећи део чланства и руководства мобилисан. Туцовић се враћа у домовину, где ступа у српску војску и учествује у почетним победама над Аустро-Угарском. Гине 20.новембра 1914. године у Колубарској бици на Враче Брду у околини Лазаревца. У току Првог светског рата упућен је 1917. године Меморандум Српске социјалдемократске партије светским државама о геноциду и страхотама српског народа под аустроугарском и бугарском окупацијом.

После завршетка Првог светског рата, Српска социјалдемократска партија обновила је свој рад у новонасталој Краљевини Срба,Хрвата и Словенаца и залагала се за уједињење свих социјалдемократских странака на том простору. У јануару 1919. године руководства социјалдемократских партија Србије и Босне и Херцеговине изнела су иницијативу за уједињење радничког покрета (партија и синдиката) на платформи класне борбе. Прихвативши мандат да сазове конгрес за стварање Југословенске социјалне демократије, Управа ССДП објавила је почетком фебруара 1919. године да на конгресу могу учествовати само оне организације и појединци који су за класну борбу, односно који су за напуштање класнЕ сарадњуе са буржоазијом. На Конгресу уједињења левице у Београду 1919. године, Српска социјалдемократска партија је колективно приступила новој Социјалистичкој радничкој партији Југославије (комуниста), која ће касније постата Комунистичка партија Југославије. Лидери ССДС Филип Филиповић и Сима Марковић након тога су постали генерални секретари КПЈ.

НКПЈ и СКОЈ са поносом обележавају јубилеј своје претече, ССДП, славе њено славно име и историју. Партија и СКОЈ доследно корачају путем који је трасирала ССДП, све до коначне победе пролетаријата над експлоататорском буржаозијом. НКПЈ и СКОЈ користе и ову прилику да затраже од буржоаских власти Београда да одмах врате споменик Димитрију Туцовићу на Славију на исто оно место са кога је срамно уклоњен зарад изградње скарадне фонтане.

Секретаријат Нове комунистичке партије Југославије,

Секетаријат Савеза комунистичке омладније Југославије,

Београд,

05. август 2018.